Читать онлайн книгу "Преживљавање Шизофреније"

Преживљавање ШизофрениС?Рµ
Richard Carlson


Ричарду Карлсону РЏСѓРЅРёРѕСЂСѓ С?Рµ РґРёС?агностификована параноидна шизофрениС?Р° када С?Рµ имао двадесет Рё С?едну РіРѕРґРёРЅСѓ. Његова болест се  манифестовала РїСЂРІРё РїСѓС‚ Сѓ РґРѕР±Р° ране адолесценциС?Рµ. Модерна РїСЃРёС…РёС?атриС?Р° С?Рµ увелико изневерила Ричарда Р·Р° више РѕРґ децениС?Сѓ. РћРЅРґР°, након инцидента СЃР° полициС?РѕРј, заиста С?Рµ схватио РґР° С?Рµ његова РґРёС?агноза стварна, Рё напокон започео РґСѓРі процес опоравка. Преко десет РіРѕРґРёРЅР° касниС?Рµ, његов живот СЃРµ увелико поправио. РўРѕРєРѕРј СЃРІРѕРі лечења, Ричард СЃРµ такође опоравио РѕРґ депресиС?Рµ, опсесивно-компулсивног поремећаС?Р°, Рё летаргиС?Рµ. РќРµ дозволите РґР° СЃРµ вама деси РѕРЅРѕ што СЃРµ десило Ричарду, вашоС? вољеноС? РѕСЃРѕР±Рё, или пациС?енту РєРѕС?Рё СЃРµ Р±РѕСЂРё СЃР° тешком менталном болешћу. Увек будите искрени С?едни према РґСЂСѓРіРёРјР°, Рё према СЃРІРѕС?РёРј РїСЃРёС…РёС?атрима. ПациС?енти, чланови породице, пружаоци помоћи, студенти Рё медицински радници РєРѕС?Рё Р±Рё желели РґР° сазнаС?Сѓ више нека посете страницу:В В  www.survivingschizophrenia.com.







Преживљавање шизофрениС?Рµ



РњРѕС?Р° прича Рѕ параноичноС? шизофрениС?Рё, опсесивно-компулзивном поремећаС?Сѓ, депресиС?Рё, анозогнозиС?Рё, самоубиству Рё лечењу Рё опоравку РѕРґ тешке менталне болести



Од аутора Ричарда Карлсона Џуниора



Превела Цмиља Милошевић


© 2020 - Ричарда Карлсона Џуниора



Р?Р·С?ава Рѕ одрицању одговорности: Р?нформациС?Рµ Сѓ РѕРІРѕС? РєСљРёР·Рё РЅРµ треба сматрати лекарским саветом. Аутор РЅРёС?Рµ медицински радник. Корисници РїСЂРѕРёР·РІРѕРґР° Рѕ менталном здрављу увек треба РґР° СЃРµ саветуС?Сѓ СЃР° медицинским радницима.

Преживљавање шизофрениС?Рµ С?Рµ документарна литература, међутим одређене чињенице Рё РґСЂСѓРіРё детаљи СЃСѓ промењени.




Поглавље 1

Будите искрени


Молим вас слушаС?те, С?ер С?Рµ РѕРІРѕ важно.

РќР°С?важниС?Р° ствар РєРѕС?Сѓ сам научио РёР· суочавања СЃР° РјРѕС?РѕРј тешком менталном болешћу С?Рµ РґР° морате бити искрени према себи Рё РґСЂСѓРіРёРјР°. Р?скреност РЅРёС?Рµ само камен темељац успешног Рё испуњеног живота - без СљРµ РЅРµ можете добити потребан третман или доживети истински опоравак.

Не траћите године свог живота говорећи лажи.

Будући РґР° нисам Р±РёРѕ искрен према СЃРІРѕС?РёРј РїСЃРёС…РёС?атрима Рё породици, нисам РґРѕР±РёРѕ адекватан третман више РѕРґ десет РіРѕРґРёРЅР°. РўРѕ С?Рµ десет РіРѕРґРёРЅР° РјРѕРі живота РєРѕС?Рµ РЅРµ РјРѕРіСѓ РґР° вратим.

РќРµ устручаваС?те СЃРµ РґР° одмах почнете бити искрени. Ваш живот може зависити РѕРґ тога.




Поглавље 2

Рођен Сѓ РЉСѓС?РѕСЂРєСѓ


Р РѕРґР° РјРµ С?Рµ ставила Сѓ мамине СЂСѓРєРµ почетком 1970-РёС…. РњРѕС?Рё родитељи СЃСѓ били РёР· средње класе Рё католици, Р° живели СЃРјРѕ Сѓ лепоС? улици Сѓ близини С?евреС?СЃРєРµ четврти. Да ли сте знали РґР° С?Рµ вероватниС?Рµ РґР° СЃСѓ људи РєРѕС?Рё РёРјР°С?Сѓ шизофрениС?Сѓ рођени Рё РґР° живе Сѓ урбаном окружењу? Провео сам већи део детињства Сѓ РЉСѓС?РѕСЂРєСѓ, РїР° СЃРµ често питам колико С?Рµ то утицало.

Мама С?Рµ била вредна жена РєРѕС?Р° С?Рµ остаС?ала РєРѕРґ куће РґР° СЃРµ Р±СЂРёРЅРµ Рѕ мени, као Рё Рѕ РјРѕС?РѕС? млађоС? браћи, РњР°С?РєСѓ Рё Стиву. РњРѕС? тата С?Рµ Р±РёРѕ СЃС?Р°С?ан отац РєРѕС?Рё РјРё С?Рµ Р±РёРѕ добар пример Р·Р° СѓР·РѕСЂ. Једном РјРµ С?Рµ одвео РЅР° посао Сѓ построС?ење Р·Р° пречишћавање отпадних РІРѕРґР°. Р? РѕРЅ Рё мама СЃСѓ били брижни према нама. Чинило СЃРµ РґР° С?Рµ живот савршен.

РњРѕС?Р° РЅР°С?раниС?Р° сећања СЃСѓ РЅР° РјРѕС?Рµ бабу Рё деду, РєРѕС?Рё СЃСѓ живели РЅР° РїСЂРІРѕРј спрату наше куће. РњРѕС?Рё родитељи, браћа Рё С?Р° СЃРјРѕ живели РЅР° спрату. Трчао Р±РёС… доле Сѓ пиџами РґР° РІРёРґРёРј бабу Рё деду сваког С?утра. Деда С?Рµ емигрирао РёР· Пољске када С?Рµ имао седамнаест РіРѕРґРёРЅР°. Баба С?Рµ рођена Сѓ Америци, али С?Рµ одрасла Сѓ ПољскоС?. РњРЅРѕРіРѕ сам С?Рµ волео. Једно РѕРґ РјРѕС?РёС… РЅР°С?живљих сећања РЅР° СљСѓ С?Рµ како прави пирошке Р·Р° вечеру. Пољско наслеђе РјРё С?Рµ веома важно Р·Р±РѕРі бабе Рё деде.

РњРѕС? деда С?Рµ Р±РёРѕ изврстан СѓР·РѕСЂ - С?едва сам чекао РґР° одрастем Рё постанем РїРѕРїСѓС‚ њега. Угледао сам СЃРµ РЅР° СЃРІРѕРі оца, РєРѕС?Рё С?Рµ Р±РёРѕ СЃС?Р°С?ан тата, али РЅР°С?боље СЃРµ сећам деде. Био С?Рµ драг човек Рё Р·Р°С?едно Р±РёСЃРјРѕ РґСѓРіРѕ шетали градом.

Једном, када сам имао четири РіРѕРґРёРЅРµ, направио сам трагове РіСѓРјР° СЃРІРѕС?РѕРј играчком Бетмобилом Сѓ свежем цементу РєРѕС?Рё С?Рµ наш комшиС?Р°, Теди, излио Сѓ СЃРІРѕС?Рµ двориште, Р° деда С?Рµ после загладио цемент.

Деда С?Рµ Р±РёРѕ ћелав, РЅРѕСЃРёРѕ С?Рµ дебеле наочале Рё мирисао С?Рµ РЅР° цигаре РєРѕС?Рµ С?Рµ пушио.

„Не ради то!“, деда С?Рµ СѓР·РІРёРєРЅСѓРѕ када РјРµ С?Рµ видео СЃР° РїСЂРѕР·РѕСЂР°: „Не!“ Међутим, С?Р° сам наставио РґР° РІРѕР·РёРј СЃРІРѕС? РЅРѕРІРё Бетмобил РєСЂРѕР· свежи цемент. Точкови Бетмобила Рё РјРѕС?Рµ мале СЂСѓРєРµ били СЃСѓ умрљани Сѓ цементу РєРѕС?Рё СЃРµ сушио. Када С?Рµ деда истрчао ван, сунчева светлост СЃРµ пробила РєСЂРѕР· облаке.

„Вруум, РІСЂСѓСѓСѓСѓРј, РІСЂСѓСѓСѓСѓСѓРј!“, гунђао сам РґРѕРє сам С?РѕС€ брже РІРѕР·РёРѕ Бетмобил. Бетмен Рё Р РѕР±РёРЅ морали СЃСѓ РґР° ухвате злог Џокера!

Деда РјРµ С?Рµ ухватио Р·Р° зглоб Рё извукао РјРѕС? аутомобил РёР· прљавштине. Заплакао сам пркосећи: „Деда, РЅРµ!“, РёР·РІРёС?Р°С?ући леђа Рё чврсто СЃРµ држећи Р·Р° аутомобил, трудећи СЃРµ РґР° РЅРµ померим РЅРё мишић. Повео РјРµ С?Рµ стрмим степеницама РґРѕ нашег РїРѕРґСЂСѓРјР° како Р±РёС… темељно опрао СЂСѓРєРµ.

Али Џокер! Бетмену Рё Р РѕР±РёРЅ треба РјРѕС?Р° РїРѕРјРѕС›!

„Не РёРіСЂР°С? СЃРµ Сѓ цементу, Ричарде“, СѓРєРѕСЂРёРѕ РјРµ С?Рµ. Када С?Рµ Р±РёРѕ љут, његов словенски акценат Р±РёРѕ С?Рµ С?РѕС€ изражениС?Рё.

„Возило“, рекао сам, желећи РґР° СЃРµ играм више чак Рё када РјРё С?Рµ засукао рукаве. Уместо РґР° РјРё врати играчку, РѕРЅ С?Сѓ С?Рµ рибао, Р° затим опрао РјРѕС?Рµ СЂСѓРєРµ.

Још увек С?Рµ требало РґР° помогнем Бетмену, РїР° сам питао РјРѕРіСѓ ли РґР° СЃРµ играм Сѓ дворишту. Кад РјРµ С?Рµ пустио, отрчао сам РґРѕ земље РіРґРµ С?Рµ растао ред дивљих ружа. РЈ РіСЂСѓРґРёРјР° С?Рµ почело РґР° РјРµ пече РґРѕРє сам С?СѓСЂРёРѕ Сѓ РїРѕРјРѕС› РєСЂРѕР· влажно тло.

„Вруууу, РІСЂСѓСѓСѓРј, РІСЂСѓСѓСѓСѓСѓСѓРј!“ Бетмобил С?Рµ убрзао РґРѕ Готам банке.

Зауставио сам Џокера! Ја сам хероС?!

РњРѕС?Рё родитељи Рё баба Рё деда СЃСѓ РјРµ веома волели.




Поглавље 3

РњРѕС?Рµ дечаштво РЅР° северу РЉСѓС?РѕСЂРєР°


РџСЂРµ него што сам одрастао довољно Р·Р° полазак Сѓ вртић, РјРѕС?Рё родитељи СЃСѓ изградили кућу Сѓ Стормвилу, малом граду РЅР° северу савезне државе РЉСѓС?РѕСЂРє. РњРѕС?Рё родитељи РЅРёСЃСѓ желели РґР° одрастам Сѓ граду, С?ер СЃСѓ веровали РґР° С?Рµ град сувише РіСЂСѓР± Р·Р° децу. Такође СЃСѓ желели РґР° СЃРµ РїРѕР±СЂРёРЅСѓ РґР° имам РґРѕР±СЂРѕ образовање. Била С?Рµ 1975. РіРѕРґРёРЅР°, Р° наша кућа С?Рµ имала жуту фасаду СЃР° белим СЂСѓР±РѕРІРёРјР°.

Тата С?Рµ сместио мало С?езерце Сѓ наше двориште РїСѓРЅРѕ љиљана, СЂРёР±Рµ Рё ракова. Једног дана, тата С?Рµ кући донео РѕРіСЂРѕРјРЅСѓ жабу СЃР° посла Рё ставио С?Рµ Сѓ С?езерце.

Р—Р° мене С?Рµ Стормвил било РЅР°С?боље место РЅР° целом свету Р·Р° одрастање дечака. Ловио сам жабе, пуноглавце, крастаче, корњаче, Р·РјРёС?Рµ, даждевњаке Рё безброС? РґСЂСѓРіРёС… створења РЅРµ само РёР· С?езерцета Сѓ нашем дворишту, већ Рё РёР· потока Рё С?езера широм суседства. Р?грао сам СЃРµ као РґР° сам Сѓ предводници РІРѕС?СЃРєРµ, управљао сам градилиштем СЃР° камионима играчкама Рё забављао сам СЃРµ РЅР° РјРЅРѕРіРѕ РґСЂСѓРіРёС… начина Сѓ нашоС? кући Сѓ Стормвилу. Дивље малине Рё РєСѓРїРёРЅРµ расле СЃСѓ Сѓ нашем дворишту, Р° имале СЃСѓ тако сладак СѓРєСѓСЃ.

Једном С?Рµ РјРѕС? отац СѓРЅР°С?РјРёРѕ човека СЃР° булдожером РґР° уклони РґСЂРІРѕ Сѓ нашем дворишту, Р° човек РјРё С?Рµ РїРѕРЅСѓРґРёРѕ РґР° С?Р° РІРѕР·РёРј његов булдожер. Био сам превише стидљива, РїР° сам РѕРґР±РёРѕ. Волео Р±РёС… РґР° нисам. ОдрастаС?ући, пропустио сам мноштво занимљивих искустава С?ер сам Р±РёРѕ стидљив.

„Да ли Р±Рё волео РґР° РІРѕР·РёС€ РјРѕС? булдожер РїРѕ СЃРІРѕРј дворишту?“, упитао С?Рµ човек спуштаС?ући СЃРµ СЃР° булдожера. РќРѕСЃРёРѕ С?Рµ белу РјР°С?ицу СЃР° рупама, стари раднички зелени комбинезон Рё излизане смеђе чизме.

Тата С?Рµ погледао РєР° мени РґРѕРє сам СЃРµ Р±СЂР·Рѕ сакрио РёР·Р° њега, ћутећи. Нисам очекивао РґР° ће РјРё данас бити понуђено РґР° урадим нешто што С?Рµ било толико забавно! Замислите РґР° С?Р° - петогодишњак! - РІРѕР·РёРј булдожер, баш као прави грађевинац. Трнци Сѓ РіСЂСѓРґРёРјР° заиграли СЃСѓ РѕРґ нелагодне нервозе. Киша С?Рµ падала раниС?Рµ тог поподнева, Р° Р·Р±РѕРі летње влаге РјРѕС?Р° Р·РЅРѕС?РЅР° кошуља СЃРµ прилепила Р·Р° РјРѕС?Рµ РіСЂСѓРґРё.

Мама С?Рµ ставила СЂСѓРєРµ РЅР° Р±РѕРєРѕРІРµ. „Р?зађи Рё реци човеку: РґР°, Ричарде!“, наговарала РјРµ С?Рµ РѕРЅР°.

Погледао сам РјРѕС?Рµ ципеле Р° тата С?Рµ клекнуо гледаС?ући РјРµ. „Не стиди СЃРµ. Можеш РґР° РіР° РІРѕР·РёС€ Рё РІРёРґРёС€ како С?е“, рекао С?Рµ.

Веома сам желео да могу да возим булдожер, али усне су ми биле затворене.

„Реци човеку: да“, рекла С?Рµ мама РїРѕРЅРѕРІРѕ, Р° С?Р° сам СЃРµ окренуо РѕРґ тог финог човека.

„Стидим се“, РѕРґРіРѕРІРѕСЂРёРѕ сам, погледаС?ући СЃР° стране Сѓ мамино лице РЅР° секунд. Кад Р±Рё РјРµ само поштедела РѕРІРµ ситуациС?Рµ!

„Биће забавно“, храбрила РјРµ С?Рµ. „Само РїСЂРѕР±Р°С?.“

„Ја ћу седети одмах поред тебе“, обећао С?Рµ човек, „тако СЃРµ ништа неће догодити.“

Отресао сам главом гледаС?ући доле Сѓ РјРѕС?Рµ ципеле, иако сам заиста желео РґР° РІРѕР·РёРј булдожер. РњРёРЅСѓС‚ касниС?Рµ, отишао сам Рё нашао уточиште Сѓ нашем дворишту. Тамо сам СЃРµ играо СЃР° СЃРІРѕС?РѕРј играчком булдожером, РіСѓСЂР°С?ући канализациС?Сѓ РѕРєРѕ РјРѕРі построС?ења Р·Р° пречишћавање отпадних РІРѕРґР°. Било РјРё С?Рµ РјРЅРѕРіРѕ РїСЂРёС?атниС?Рµ ван РІРёРґРѕРєСЂСѓРіР° РѕРЅРѕРі финог човека. Али сам Рё даље желео Рё желео РґР° РјРѕРіСѓ РґР° РІРѕР·РёРј његов булдожер. Да бар таС? човек РЅРёС?Рµ РѕРІРґРµ – РѕРЅРґР° Р±Рё РјРѕС? отац могао возити поред мене.

РњРѕС?Р° стидљивост Сѓ детињству била С?Рµ повезана СЃР° РјРѕС?РѕРј осетљивошћу. Отприлике петнаест РґРѕ двадесет посто мушкараца Рё жена РёРјР°С?Сѓ осетљиве личности. Према подацима интернет странице ауторке ЕлеС?РЅ Ерон РєРѕС?Р° истражуС?Рµ осетљивост (www.hsperson.com), осетљиви људи СЃСѓ често „свесниС?Рё РѕРґ РґСЂСѓРіРёС… Рѕ суптилностима“, „лако РёС… преплављуС?Сѓ ствари РїРѕРїСѓС‚ С?аког светла, С?аких РјРёСЂРёСЃР°, РіСЂСѓР±РёС… тканина или сирене Сѓ близини “, Рё обично избегаваС?Сѓ „насилне филмове Рё РўР’ емисиС?Рµ “ Рё „ узнемируС?уће или тешке ситуациС?Рµ “. Такође СЃСѓ често стидљиви као деца Рё адолесценти.

Волео сам што сам осетљив, С?ер РјРё С?Рµ Р·Р±РѕРі РјРѕС?Рµ осетљивости било РјРЅРѕРіРѕ стало Р·Р° РјРѕС?Сѓ породицу, РїСЂРёС?атеље, наше суседство Рё РјРѕС? СЃС?Р°С?РЅРё живот Сѓ Стормвилу. Само Р±РёС… волео РґР° нисам Р±РёРѕ тако стидљив. Такође сам трпео РїСѓРЅРѕ малтретирања Р·Р±РѕРі СЃРІРѕС?Рµ осетљивости - то РјРµ С?Рµ учинило другачиС?РёРј РѕРґ РјРЅРѕРіРёС… РґСЂСѓРіРёС… дечака.




Поглавље 4

Млади писац


Сећам СЃРµ РґР° СЃСѓ РјРµ РїСЂРІРё РїСѓС‚ признали Р·Р±РѕРі РјРѕРі писања када сам Р±РёРѕ Сѓ РґСЂСѓРіРѕРј разреду, када сам победио РЅР° такмичењу РїРѕРґ називом Зашто С?Рµ РјРѕС? учитељ РјРѕС?Р° симпатиС?Р°. Победници СЃСѓ морали РґР° ручаС?Сѓ СЃР° СЃРІРѕС?РёРј учитељем Сѓ ресторану Рё РґР° РёРј СЃРµ слике РѕР±С?аве Сѓ локалним новинама. Чак РјРµ С?Рµ С?една радио станица интервС?уисала. Схватио сам РґР° вероватно личим РЅР° баку Карлсон, С?ер С?Рµ РѕРЅР° волела РґР° пише поезиС?Сѓ.

Био сам Сѓ РґСЂСѓРіРѕРј разреду РіРѕСЃРїРѕС’Рµ ДеС?ли баш пред одлазак РЅР° ручак када С?Рµ то РѕР±С?ављено преко разгласа.

„Одлучен С?Рµ победник такмичења Зашто С?Рµ РјРѕС? учитељ РјРѕС?Р° симпатиС?Р°. Хвала СЃРІРёРјР° РєРѕС?Рё СЃСѓ учествовали. Одабрана СЃСѓ РґРІР° победника, С?едан РёР· РґСЂСѓРіРѕРі разреда Р° С?едан РёР· трећег“, женски спикер С?Рµ рекао.

Пажљиво сам слушао. Стомак С?Рµ почео РґР° РјРµ мучи Рё осетио сам трнце Сѓ РіСЂСѓРґРёРјР°.

Спикерка С?Рµ РїСЂРІРѕ рекла РёРјРµ победника РёР· трећег разреда. Нисам препознао РёРјРµ. Затим С?Рµ рекла: „Победник РёР· РґСЂСѓРіРѕРі разреда С?Рµ Ричард Карлсон РёР· разреда РіРѕСЃРїРѕС’Рµ ДеС?ли. Честитамо РѕР±РѕС?ици. Победници Рё СљРёС…РѕРІРё учитељи ће ручати Сѓ ресторану Мекдоналд. Хвала.“

Скакао сам РіРѕСЂРµ доле Р·Р° СЃРІРѕС?РёРј столом РґРѕРє РјРё С?Рµ Сѓ РіСЂСѓРґРёРјР° пулсирало интензивно разараС?уће осећање среће.

„Честитам, Ричарде“, узвикнула С?Рµ РіРѕСЃРїРѕС’Рµ ДеС?ли, „и хвала ти!“ Упутила РјРё С?Рµ СЃРёС?Р°С?ући осмех.

„Победио сам“, рекао сам РўРѕРЅРёС?Сѓ, РєРѕС?Рё С?Рµ седео поред мене. „Победио сам.“

„Фолираш се“, рекао С?Рµ, Р° затим С?Рµ разред отишао Сѓ мензу.

Сво време током ручка, осећао сам велику радост изнутра. Једног дана, бићу светски познати писац, помислио сам, и био сам поносан.




Поглавље 5

Р РѕСЃРєРѕ


Годинама касниС?Рµ, РјРѕС?Р° породица СЃРµ преселила Сѓ РўСѓСЃРѕРЅ, Сѓ РђСЂРёР·РѕРЅРё, РєРѕС?Рё СЃРµ налази Сѓ пустињи РЎРѕРЅРѕСЂР°. РЈ петом разреду, С?едан дечак РёР· РјРѕС?Рµ школе РєРѕС?Рё С?Рµ Р±РёРѕ РіРѕРґРёРЅСѓ дана млађи РѕРґ мене опонашао С?Рµ Р РѕСЃРєР°, лика полицаС?ца РёР· телевизиС?СЃРєРµ сериС?Рµ Р’РѕС?РІРѕРґРµ РёР· Хазарда, РєРѕС?Р° С?Рµ била популарна Сѓ то време. Р? С?Р° сам почео РґР° СЃРµ понашам као Р РѕСЃРєРѕ.

„Глупани!“, узбуђено сам рекао РјРѕС?РёРј другарима ДеС?РІСѓ, Р РѕРЅСѓ Рё Стиву РЅР° игралишту поред ограде РєРѕС?Р° С?Рµ омеђавала школско двориште. Школа С?Рµ СЃРєРѕСЂРѕ била завршена Рё било С?Рµ лето, Р° напољу С?Рµ било С?ако вруће. РЎР° нас С?Рµ капао Р·РЅРѕС? као СЃР° РІРѕС?РЅРёРєР° Сѓ РјРѕРЅСЃСѓРЅСѓ. Једино олакшање РєРѕС?ем СЃРјРѕ СЃРµ могли надати С?Рµ Р±РёРѕ повремени поветарац.

„Написаћу вам казну. Ухапсићу вас“, рекао сам Меган Рё њеним двема другарицама РєРѕС?Рµ СЃСѓ ишле према нама причаС?ући међу СЃРѕР±РѕРј. Затим сам СЃРµ претварао РґР° РёСЃРїРёСЃСѓС?ем саобраћаС?РЅСѓ казну Сѓ СЃРІРѕС? замишљени блок, Рё предао С?Рµ СљРѕС?.

„Трчи Р·Р° ДеС?Р·Рё!“, рекао С?Рµ Р РѕРЅ РґРѕРє СЃСѓ СЃРµ девоС?чице СЃРјРµС?але. ДеС?Р·Рё С?Рµ било РёРјРµ С?едне РѕРґ ликова РёР· сериС?Рµ, Р° Меган С?Рµ била лепа баш као РѕРЅР°. „Ухвати ДеС?зи“, рекао С?Рµ Р РѕРЅ, Р° девоС?чице СЃСѓ СЃРµ закикотале према мени.

„У реду, Клетусе. РЈ великоС? сам потери. Ухватите РёС… момци!“, рекао сам Рё почео РґР° трчим РѕРєРѕ РјРѕС?РёС… РїСЂРёС?атеља. Нисам хтео РґР° Рё даље сугеришу РґР° трчим Р·Р° девоС?чицом! Каква страшна помисао.

Наставио сам РґР° СЃРµ понашам као Р РѕСЃРєРѕ РєСЂРѕР· цео шести разред, имитираС?ући С?единствене РѕСЃРѕР±РёРЅРµ тог лика Рё издаваС?ући РјРѕС?РёРј другарима РёР· разреда замишљене казне. Понекад, претварао Р±РёС… СЃРµ РґР° РІРѕР·РёРј полициС?СЃРєРё ауто Рё правио сам Р·РІСѓРє сирене. Један дечак С?Рµ С?едног дана донео кућни радио РїСЂРёС?емник Рё дозволио РјРё РґР° РіР° РїРѕСЃСѓРґРёРј. Ходао сам РїРѕ школи причаС?ући Сѓ микрофон СЃР° каблом умотаним РѕРєРѕ РјРѕРі каиша. РњРѕС?Рё РґСЂСѓРіРѕРІРё РёР· разреда само СЃСѓ СЃРµ СЃРјРµС?али.

„Р?С?Сѓ, РёС?Сѓ, РёС?Сѓ, РёС?Сѓ, РёС?Сѓ!“ завиС?ао сам као Р·РІСѓРє сирене полициС?СЃРєРёС… кола. „У великоС? сам потери, глупани! Трепери РјРё Сѓ С?етри. Ђу, С’Сѓ, ђу“, рекао сам Сѓ РїСЂРёС?емник, баш као Р РѕСЃРєРѕ.

ДеС?РІ С?Рµ РЅР°С?више пристаС?ао РЅР° РјРѕС?Рµ лудориС?Рµ. Једном СЃРµ понашао као Бос РҐРѕРі, градоначелник Рё Р РѕСЃРєРѕРІ шеф.

„Ја сам ти шеф!“, рекао С?Рµ ДеС?РІ тапшући СЃРµ РїРѕ РіСЂСѓРґРёРјР°, „Ухапси ДеС?Р·Рё, Р РѕСЃРєРѕ!“ РЎРјРµС?ао СЃРµ.

„Р?С?Сѓ, РёС?Сѓ, РёС?Сѓ! Ја сам Р РѕСЃРєРѕ Рџ. Колтреин.“ РџСЂРѕС?СѓСЂРёРѕ сам аутомобилом поред њега.

„Ја сам ти заменик“, СѓР·РІРёРєРЅСѓРѕ С?Рµ Стиви, показуС?ући РЅР° СЃРІРѕС?Рµ РіСЂСѓРґРё Рё затим склапаС?ући СЂСѓРєРµ СЃР° великим осмехом РєРѕС?Рё РјРµ С?Рµ засмеС?ао.

„У реду, Еносе“ РѕРґРіРѕРІРѕСЂРёРѕ сам. Енос С?Рµ Р±РёРѕ РґСЂСѓРіРё заменик. „Ђу, С’Сѓ, С’Сѓ!“ „Ђу, С’Сѓ, С’Сѓ!“

Р?ако С?Рµ прошло више РѕРґ тридесет РіРѕРґРёРЅР°, сећам СЃРµ РґР° сам С?РѕС€ тада осећао РґР° С?Рµ Сѓ РјРѕРј СѓРјСѓ било нешто што СЃРµ РЅРёС?Рµ сасвим уклапало. Али нисам мислио РґР° то што СЃРµ разликуС?ем РѕРґ СЃРІРёС… осталих значи РґР° треба РґР° тражим РїРѕРјРѕС›.




Поглавље 6

Пубертет


РўРѕРєРѕРј пубертета почеле СЃСѓ веома РґР° РјРё СЃРµ СЃРІРёС’Р°С?Сѓ девоС?РєРµ. РњРЅРѕРіРѕ сам желео девоС?РєСѓ. Већ сам знао РґР° желим велику породицу, као РѕРЅСѓ Сѓ РєРѕС?РѕС? сам одрастао, Рё РґР° желим сачекати брак РґР° Р±РёС… имао секс. Нажалост, СЃР° РјРЅРѕРј нешто РЅРёС?Рµ било Сѓ реду. Буквално нисам знао како РґР° имам девоС?РєСѓ Р·Р±РѕРі продромалне шизофрениС?Рµ. Нисам знао колико РјРµ С?Рµ фрустрирало као тинеС?џера. Покушавао сам Рё покушао РґР° нађем девоС?РєСѓ, РїР° чак Рё тражио РѕРґ СЃРІРѕС?РёС… РїСЂРёС?атеља РґР° РјРё РїРѕРјРѕРіРЅСѓ.

Нисам СЃРµ РјРЅРѕРіРѕ питао РґР° ли сам можда ментално болестан. Нисам имао РїРѕС?РјР° шта СЃСѓ то продромална шизофрениС?Р° Рё параноична шизофрениС?Р°. Можда Р±РёС…, РґР° С?Рµ Сѓ школи било више свести Рѕ шизофрениС?Рё Рё РґСЂСѓРіРёРј менталним поремећаС?РёРјР°, схватио. Али уместо тога, РјРѕС?Р° болест СЃРµ наставила Р° С?Р° нисам имао РїРѕС?РјР°.

Питао сам Стива РґР° ли Р±Рё могао РґР° РјРё РїРѕРјРѕРіРЅРµ РґР° Дороти постане РјРѕС?Р° девоС?РєР° Сѓ нижоС? средњоС? школи. Стиви С?Рµ излазио СЃР° Доротином РїСЂРёС?атељицом.

„Зашто РЅРµ С?СѓСЂРёС€ Р·Р° Дороти“, рекао С?Рµ Стив.

"Добро."

Нисам знао ништа Рѕ СљРѕС? Рё никада нисам разговарао СЃ СљРѕРј, али заиста сам желео РґР° имам девоС?РєСѓ. Нисам Р±РёРѕ сигуран РґР° ли треба РґР° излазим СЃР° СљРѕРј, али умирао сам Р·Р° тим РґР° будем заљубљен.

РћРЅ С?Рµ написао писамце РґР° пита Дороти РґР° ли Р±Рё хтела РґР° РјРё Р±СѓРґРµ девоС?РєР°, Р° С?Р° сам СЃРµ потписао. Стиви Рё С?Р° СЃРјРѕ Р·Р°С?едно дали РїРёСЃРјРѕ Дороти РґРѕРє СЃРµ дружила СЃР° другарицама током ручка Сѓ школи.

Рекла С?Рµ РґР°, таман довољно гласно РґР° С?Рµ чуС?емо С?ер СЃРјРѕ Стиви Рё С?Р° стаС?али поред. Стиви СЃРµ развеселео Рё Стиви Рё С?Р° СЃРјРѕ отишли.

Међутим, пошто нисам знао како РґР° имам девоС?РєСѓ, нисам никада причао или чак сео поред СљРµ. РЈР· то, С?РѕС€ сам Р±РёРѕ стидљив. Веома сам желео РґР° седим поред СљРµ током ручка РґР° Р±РёС… С?Рµ боље упознао. Стално сам одгађао РґР° СЃР° СљРѕРј причам. Дороти никада РЅРёС?Рµ покушала РґР° прича СЃР° РјРЅРѕРј. Раскинула С?Рµ СЃР° РјРЅРѕРј преко телефона, нешто касниС?Рµ. РўРѕ С?Рµ било РЅР°С?дуже што СЃРјРѕ разговарали. Стиви Рё РґСЂСѓРіРё другари СЃСѓ РјРµ задиркивали РґР° пољубим Дороти, међутим Р±РёРѕ сам збуњен Рё нисам знао РґР° то кажем девоС?ци Р·Р±РѕРі тога што сам Р±РёРѕ тако болестан.

„Пољуби Дороти. Пољуби С?е“, Стиви С?Рµ давао СЃРІРµ РѕРґ себе РґР° РјРµ убеди, „Пољуби СЃРІРѕС?Сѓ РїСЂРІСѓ љубав.“

„Хоћу“, обећао сам, надаС?ући СЃРµ РґР° ћу схватити како РґР° С?Рµ боље упознам СѓСЃРєРѕСЂРѕ. Али С?едноставно нисам могао схватити, РїР° сам наставио РґР° одлажем разговор СЃР° СљРѕРј.

Међутим, Р±РёРѕ сам Сѓ РїСЂРІРѕС? РіРѕРґРёРЅРё средње школе када сам СЃРµ РїСЂРІРё РїСѓС‚ стварно заљубио. Сенди С?Рµ била лепа Рё имала С?Рµ РґРѕР±СЂРµ РѕСЃРѕР±РёРЅРµ. Мотао сам СЃРµ РѕРєРѕ Сенди Рё С?РѕС€ неколико наших РїСЂРёС?атеља. РџСЂРёС?атељи СЃСѓ РјРё чак помогли РґР° покушам РґР° излазим СЃР° СљРѕРј. РаниС?Рµ С?Рµ С?едан РјРѕС? РїСЂРёС?атељ предложио РґР° Р±РёСЃРјРѕ Сенди Рё С?Р° били добар пар. Подигао сам поглед кад С?Рµ то рекао, Р° Сенди РјРµ С?Рµ погледала попреко. ГледаС?ући уназад, мислим РґР° СЃСѓ постоС?ала три могућа разлога Р·Р° такав израз лица. РџСЂРІРё С?Рµ Р±РёРѕ РґР° сам С?РѕС? СЃРµ свидео, али РЅРёС?Рµ хтела РґР° РїСЂРёР·РЅР°. Други С?Рµ Р±РёРѕ РґР° С?РѕС? СЃРµ нисам свидео Рё РґР° РЅРёС?Рµ желела РґР° РёРјР° везу СЃР° РјРЅРѕРј. Трећи С?Рµ Р±РёРѕ РґР° РЅРёС?Рµ била СЃРёРіСѓСЂРЅР° како СЃРµ осећа према мени. Уосталом, РЅРёС?Рµ знала РјРЅРѕРіРѕ Рѕ мени. Урадила С?Рµ РѕРЅРѕ што Р±Рё могла урадити било РєРѕС?Р° млада девоС?РєР° ако С?Рµ момак показивао интересовање РґР° СЃРµ забавља СЃР° СљРѕРј.

Наравно, Сѓ то време, РґСЂСѓРіРё разлог С?Рµ Р±РёРѕ РЅР°С?очигледниС?Рё.

Нисам Р±РёРѕ Сѓ стању РґР° схватим како Р±Рё РѕСЃРѕР±Р° могла РґР° реагуС?Рµ РЅР° такве ситуациС?Рµ, РїР° сам претпоставио РґР° нисам довољно привлачан или довољно добар Р·Р° Сенди, што РјРµ С?Рµ повредило, Р° посебно С?Рµ повредило РјРѕС?Рµ самопоштовање. РЈ почетку нисам могао РґР° веруС?ем РґР° РјРµ РЅРµ воли. Срце РјРё С?Рµ било сломљено, али РЅР° РєСЂР°С?Сѓ сам то преболео. Била С?Рµ симпатична девоС?РєР° Р·Р° дружење. Р?, зато што сам Р±РёРѕ болестан, разлози С?едан Рё три РјРё никада РЅРёСЃСѓ пали РЅР° памет.

Претпостављао сам РґР° РЅРµ знам како РґР° имам девоС?РєСѓ С?ер сам Р±РёРѕ стидљив Рё велики штребер. РњРѕС?Рё РїСЂРёС?атељи СЃСѓ оснажили РѕРІРµ РёРґРµС?Рµ. Покушали СЃСѓ чак Рё РґР° РјРё РїРѕРјРѕРіРЅСѓ РґР° СЃРµ уклопим. Стиви РјРё С?Рµ предложио РґР° РєРѕСЃСѓ разделим РЅР° средини, уместо РЅР° страну, што сам прихватио. РљРёС‚ Рё С?Р° СЃРјРѕ Сѓ малоС? СЂРѕР±РЅРѕС? кући Сѓ тржном центру прегледали „кул“ одећу уместо РѕРЅРµ штреберске РєРѕС?Сѓ сам обично РЅРѕСЃРёРѕ.

Један РїСЂРёС?атељ С?Рµ споменуо РґР° Р±РёС… требао наћи девоС?РєСѓ РєРѕС?Р° РЅРёС?Рµ била тако лепа. Био сам превише покоран, РїР° РЅР° то нисам ништа рекао. Нисам требао РґР° СЃРµ дружим СЃР° неким РєРѕ Р±Рё рекао нешто тако. Могуће С?Рµ РґР° СЃРµ нисам довољно заузимао Р·Р° себе Р·Р±РѕРі менталне болести, С?ер нисам знао РґР° ли треба или РЅРµ РґР° РіРѕРІРѕСЂРёРј, или шта РґР° кажем.



РќР° РјРѕС?РѕС? РґСЂСѓРіРѕС? РіРѕРґРёРЅРё средње школе постизање РґРѕР±СЂРёС… оцена постало РјРё С?Рµ веома важно. РЈ неком тренутку Сѓ току те РіРѕРґРёРЅРµ, почео сам РґР° седим Сѓ библиотеци радећи домаће задатке или учећи током ручка. Зарадио сам РЅР°С?више оцене РЅР° енглеском Рё врло РґРѕР±СЂРµ РёР· алгебре 1, Р° РґРѕР±СЂРѕ сам СЃРµ снашао Рё РЅР° осталим часовима. РќР° РїСЂРІРѕС? РіРѕРґРёРЅРё, нисам РґРѕР±СЂРѕ прошао.

Сад сам размишљао: „Ја то РјРѕРіСѓ! РњРѕРіСѓ РґР° идем РЅР° колеџ!“ Толико сам Р±РёРѕ задовољан Р·Р±РѕРі посвећености учењу. Маштао Р±РёС… Рѕ томе колико Р±РёС… Р±РёРѕ посвећен РґРѕРє РЅРµ Р±РёС… стигао РґРѕ пословног РєСѓСЂСЃР° Сѓ вишим одељењима РЅР° колеџу, Р° тада Р±РёС… почео РґР° тражим девоС?РєСѓ. Планирао сам РґР° сачекам РґРѕ тада, С?ер сам желео РґР° пронађем РґСЂСѓРіР° РєРѕС?Рё ће РјРё помоћи РґР° очев мали посао СЃР° излевањем смоле Р·Р° репродукциС?Сѓ Рё РїСЂРѕРёР·РІРѕРґСљСѓ калупа прерасте Сѓ посао СЃР° РїСѓРЅРёРј радним временом.




Поглавље 7

Очев хонорарни посао


Тата СЃРµ заинтересовао Р·Р° изливање смоле помоћу силиконских калупа. Отац Рё С?Р° СЃРјРѕ водили РѕРІР°С? посао Сѓ нашоС? РєСѓС…РёСљРё, Р° понекад СЃСѓ Рё браћа Рё мама помагали. Један РїСЂРѕС?екат С?Рµ Р±РёРѕ експериментални модел Сѓ правоС? величини, РєРѕС?Рё С?Рµ требало РґР° нађе место РЅР° свемирском шатлу. Помогао сам тати брушење Рё лепљење лима РѕРґ плексигласа, Р° помогао сам Рё РєРѕРґ лепљења Рё фарбања СЃРїСЂРµС?РѕРј. Такође СЃРјРѕ правили репродукциС?Рµ делова Р·Р° макету унутрашњости путничког авиона РєРѕС?Рё С?Рµ конструисала фирма Сѓ граду. Коначни РїСЂРѕС?екат СЃСѓ веома РґРѕР±СЂРѕ примили пословни руководиоци РєРѕС?Рё СЃСѓ РіР° видели.

Тата Рё С?Р° СЃРјРѕ упознали ЏериС?Р°, РїСЂРёС?атног човека Сѓ граду РєРѕС?Рё С?Рµ РґРёР·Р°С?нирао аутомобиле РїРѕ наруџби. Тата СЃРµ РїРѕРЅСѓРґРёРѕ РґР° направи репродукциС?Рµ његових модела РѕРґ смоле, Р° Џери СЃРµ сложио. Тата С?Рµ обично израђивао калупе СЃР° густим течним силиконом, РєРѕС?Рё СЃРµ стврдне, али остане довољно флексибилан када СЃРµ осуши РґР° Р±Рё могао РґР° СЃРµ уклони РёР· одлевка. Често СЃРјРѕ тата или С?Р° правили калупе помоћу дводелне течне смоле РєРѕС?Р° СЃРµ стврдне Сѓ СЂРѕРєСѓ РѕРґ двадесет Рё четири сата. Уживао сам Сѓ помагању Сѓ послу, С?ер С?Рµ било С?ако забавно. Једноставно РјРё СЃРµ свидела РёРґРµС?Р° РґР° зарађуС?ем РґРѕРє радим нешто чему сам СЃРµ заправо радовао. Веровао сам РґР° ће развиС?ање очевог посла Р·Р° мене бити идеална кариС?ера.




Поглавље 8

НепристоС?ан према оцу РјРѕРі РїСЂРёС?атеља


РњРѕС? РїСЂРёС?атељ РљРёС‚ С?Рµ веома драга РѕСЃРѕР±Р° Рё одан РїСЂРёС?атељ. РљРёС‚ Рё С?Р° СЃРјРѕ СЃРµ забављали пливаС?ући Сѓ његовом базену преко лета СЃР° његовом млађом сестром Рё РґСЂСѓРіРёРј РїСЂРёС?атељима. Такође СЃРјРѕ радили Р·Р°С?едно Сѓ дворишту РєРѕРґ суседне куће. РљРёС‚ С?Рµ понекад Р±РёРѕ прави комичар, Рё могао С?Рµ било РєРѕРіР° РґР° насмеС?Рµ. Никада РјРµ РЅРёС?Рµ вређао, РѕСЃРёРј ако РЅРёС?Рµ причао РІРёС†. Остало време Р±РёРѕ С?Рµ веома пажљив према мени. Било С?Рµ забавно бити Сѓ његовоС? близини, иако С?Рµ понекад знао бити Рё несташан. РљРёС‚ С?Рµ Р±РёРѕ оличење РѕРЅРѕРіР° што Р±Рё РЅР°С?бољи РїСЂРёС?атељ требао бити. Да С?Рµ знао РґР° имам продромалну параноидну шизофрениС?Сѓ, РѕРЅ Р±Рё рекао РјРѕС?РёРј родитељима РґР° РјРѕРіСѓ РґР° потражим РїРѕРјРѕС›.

Једног дана када сам Р±РёРѕ Сѓ средњоС? школи, Р±РёРѕ сам Сѓ КитовоС? кући Рё разговарао СЃР° његовим оцем. Позвао РјРµ С?Рµ унутра Рё рекао РґР° ће СЃРµ РљРёС‚ СѓСЃРєРѕСЂРѕ вратити кући. Били СЃРјРѕ Р·Р°С?едно Сѓ СљРёС…РѕРІРѕС? дневноС? СЃРѕР±Рё, Р° РѕРЅРґР° С?Рµ његов отац напустио СЃРѕР±Сѓ. Када Китов отац РЅРёС?Рµ Р±РёРѕ СЃР° РјРЅРѕРј, отишао сам Рё одвезао СЃРµ бициклом кући без речи - нисам знао РґР° ли треба нешто РґР° кажем Китовом оцу Рё, ако С?есте, нисам Р±РёРѕ сигуран шта Р±РёС… рекао. РЈ то време нисам РЅРё слутио РґР° С?Рµ то некултурно. Следећи РїСѓС‚ када сам Р±РёРѕ Сѓ СљРёС…РѕРІРѕС? кући, Китов отац РјРё С?Рµ лепо РѕР±С?аснио РґР° СЃРµ Р±СЂРёРЅСѓРѕ РіРґРµ сам отишао. Рекао С?Рµ РґР° Р±РёС… РјСѓ требао рећи ако желим напустити СљРёС…РѕРІСѓ кућу. Требао сам бити пажљив према оцу СЃРІРѕРі РїСЂРёС?атеља. Нисам увек знао како РґР° СЃРµ понашам или шта РґР° радим Сѓ одређеним ситуациС?ама Р·Р±РѕРі СЃРІРѕС?Рµ болести.



Међутим, мени РЅРёС?Рµ било очигледно РґР° РјРё РЅРёС?Рµ било РґРѕР±СЂРѕ. РќРёС?Рµ било очигледно РЅРё оцу РјРѕРі РїСЂРёС?атеља РґР° СЃР° РјРЅРѕРј нешто РЅРёС?Рµ Сѓ реду.

„Пре неки дан СЃРё отишао без речи“, РѕР±С?аснио С?Рµ Китов отац. „Био сам забринут Р·Р° тебе. Тражио сам те. Следећи РїСѓС‚, молим те реци РјРё ако одлазиш.“

„У реду“, одговорио сам. Питао сам се зашто му нисам рекао.

„Зашто РјРё РЅРёСЃРё рекао РґР° ћеш отићи?“, упитао С?Рµ.

„Ваљда сам... стидљив“, РѕРґРіРѕРІРѕСЂРёРѕ сам. Да С?Рµ знао РґР° РјРё РЅРёС?Рµ чак РЅРё пало РЅР° памет РґР° РјСѓ кажем нешто, шта Р±Рё мислио Рѕ мени?

РўРѕ С?Рµ Р±РёРѕ С?едан РѕРґ РѕРЅРёС… тренутака када сам мислио РґР° РёРјР° нечег необичног Сѓ мени. Р? даље СЃРµ нисам уклапао.

„Ричарде“, рекао С?Рµ РљРёС‚ РёСЃРїРѕРґ гласа, Р° РѕРЅРґР° СЃРµ насмеС?ао одмахуС?ући главом.




Поглавље 9

Жохари љубимци


РЈ РіСЂСѓРґРёРјР° РјРё С?Рµ зазвонило кад сам СЃРµ нагнуо Рё посегнуо Р·Р° руксаком извлачећи стаклену теглу РѕРґ РєРёРєРёСЂРёРєРё путера. Док сам С?Рµ постављао РЅР° СЃРІРѕС? сто, Стиви - РєРѕС?Рё С?Рµ седео поред мене – СЃРµ насмеС?ао.

„Ухватио сам РёС… РёР· канализациС?е“, РѕР±С?аснио сам, „Џини С?Рµ помогао.“

Три жохара врзмала су се међу тракама картона и комадићима хлеба у тегли.

„Држи РёС… подаље.“ Џенифер, чиС?Рё сто С?Рµ Р±РёРѕ одмах РёР·Р° Стивовог, СЃРµ тргнула. РќР° Р·РІСѓРє њеног гласа, РіРѕСЃРїРѕРґРёРЅ Пекни С?Рµ погледао Рё његове очи СЃСѓ погледале теглу.

„НемоС? РґР° пушташ ван СЃРІРѕС?Рµ жохаре“, рекао С?Рµ СЃР° осмехом, Р° РѕРЅРґР° СЃРµ засмеС?ао.

„Нећу“, обећао сам. Сто РіРѕСЃРїРѕРґРёРЅР° ПекниС?Р° С?Рµ Р±РёРѕ одмах РґРѕ РјРѕРі, РїР° сам подигао теглу Рё упитао: „Зар РЅРµ желите РґР° РёС… погледате?“

„О, РЅРµ.“ НасмеС?ао СЃРµ. „Неки родитељи СЃРІРѕС?РѕС? деци РґР°С?Сѓ маче или куче, али Ричардови више воле жохаре.“ НасмеС?ао СЃРµ РЅР° властиту шалу, Р° затим одшетао испред разреда.

„Џини Рё С?Р° СЃРјРѕ ухватили жохаре утеруС?ући РёС… Сѓ теглу комадом картона. Уклонили СЃРјРѕ поклопац канализациС?Рµ РЅР° улици Сѓ нашем суседству“, РѕР±С?аснио сам СтивиС?Сѓ. „Жохари СЃСѓ били одмах ту СЃР° стране шахта.“



Зазвонило С?Рµ. Док С?Рµ РіРѕСЃРїРѕРґРёРЅ Пекни почео прозивање, РЏРµС?СЃРѕРЅ С?Рµ устао СЃР° СЃРІРѕРі седишта, дохватио теглу Рё понео С?Рµ према СЃРІРѕРј столу РЅР° РєСЂР°С?Сѓ учионице. РЎРІРѕ време сам РіР° посматрао, надаС?ући СЃРµ РґР° С?Рµ неће случаС?РЅРѕ поломити.

„Врати РјСѓ жохаре“, наредио С?Рµ РіРѕСЃРїРѕРґРёРЅ Пекни. РЏРµС?СЃРѕРЅ С?Рµ вратио теглу Р° С?Р° сам СЃРµ насмешио, осећаС?ући како РјРё СЃРµ стомак трза РѕРґ радости.




Поглавље 10

Ја за председника!


РќР° РјРѕРј пословном часу Сѓ средњоС? школи морао сам РґР° урадим усмени извештаС?. Сваки студент С?Рµ морао РґР° опише могући РёР·Р±РѕСЂ кариС?ере. Одлучио сам РґР° будем председник РЎС?едињених Држава. ВеруС?ем РґР° сам изабрао РґР° будем председник зато што РјРё С?Рµ то рекао неки нагон; Сѓ то време сам мислио РґР° РјРё то РіРѕРІРѕСЂРё интуициС?Р°.

Тог поподнева, након школе, сео сам поред мог доброг друга Мета у аутобусу.

„Данас сам имао усмени извештаС? РЅР° пословном часу“, РѕР±С?аснио сам. „Мислим РґР° С?Рµ РґРѕР±СЂРѕ прошло.“

„О чему СЃРµ радило?“, Мет С?Рµ подигао поглед СЃР° РєСљРёРіРµ РЅР° крилу РєРѕС?Сѓ С?Рµ читао.

„МоС? С?Рµ Р±РёРѕ Рѕ томе РґР° будем председник. РџСЂРѕС?екат С?Рµ требао РґР° РёРјР° везе СЃР° могућим занимањем РєРѕС?Рµ Р±РёСЃРјРѕ волели РґР° имамо. Ја ћу С?едног дана бити председник“, РѕР±С?аснио сам.

„Хоћеш ли започети револуциС?Сѓ Рё вратити земљу РїРѕРґ диктатуру, или ћеш пробати РґР° те изаберу?“, упитао С?Рµ, Р° његова озбиљност РјРё С?Рµ изазвала пецкаво, смешно осећање изнутра. „Не знам РґР° ли Р±Рё Р¦Р?Рђ истрпела твоС?Рµ свргавање владе.“

„О, С?Р° желим РґР° РјРµ изаберу, али нећу претворити земљу Сѓ диктатуру.“

„Шта ћеш РґР° радиш РїСЂРµ него постанеш председник?“, упитао С?Рµ. „Уз РїРѕРјРѕС› чега ћеш стићи РґРѕ тога?“

„Претворићу очев посао Сѓ кариС?еру СЃР° РїСѓРЅРёРј радним временом, СЃР° радницима“, РѕР±С?аснио сам. „А РѕРЅРґР°, можда СЃРµ кандидуС?ем Р·Р° гувернера, РїР° РѕРЅРґР° Р·Р° председника“, рекао сам.

„Ја ћу гласати Р·Р° тебе“, рекао С?Рµ. „Мислим РґР° ћеш бити добар председник.“

„Хвала ти“, РѕРґРіРѕРІРѕСЂРёРѕ сам Р° Мет СЃРµ вратио СЃРІРѕС?РѕС? РєСљРёР·Рё.

РќР° тренутак сам погледао Сѓ страницу РєРѕС?Сѓ С?Рµ читао. Затим сам погледао РєСЂРѕР· РїСЂРѕР·РѕСЂ, рачунаС?ући колико РіРѕРґРёРЅР° ћу морати РґР° чекам РґРѕРє РЅРµ дођем РґРѕ РґРѕР±Р° потребног РґР° Р±РёС… Р±РёРѕ председник.

Двадесет година.

Чинило се као цео животни век.




Поглавље 11

РџРёСЃРјРѕ


РќР° РјРѕС?РѕС? РїСЂРІРѕС? РіРѕРґРёРЅРё РёР· енглеског, морао сам РґР° напишем РїРёСЃРјРѕ лику СЃСѓРїСЂСѓРіРµ РёР· приче РєРѕС?Сѓ СЃРјРѕ прочитали, чиС?Рё РјСѓР¶ С?Рµ извршио самоубиство. Наставница С?Рµ рекла РґР° С?Рµ РјРѕС? рад „хладан“, Р° С?Р° сам Р±РёРѕ збуњен. КасниС?Рµ сам дао рад оцу РґР° РіР° прочита, Рё РѕРЅ РіР° такође РЅРёС?Рµ похвалио. Био сам С?РѕС€ више збуњен. Нисам Р±РёРѕ способан РґР° нормално комуницирам СЃР° људима.

Госпођа Гетнер С?Рµ прозивала сваког студента РЅР° РїРѕРґРёС?СѓРј РґР° СѓР·РјРµ СЃРІРѕС? рад. Кад С?Рµ прозвала РјРѕС?Рµ РёРјРµ, устао сам СЃ места Рё отишао РґРѕ СљРµ. Док РјРё С?Рµ давала РїРёСЃРјРѕ, рекла С?Рµ: „ТвоС? С?Рµ веома хладан.“

Узео сам папир гледаС?ући Сѓ оцену добар, осећаС?ући постиђеност пред разредом. РћР±СЂРІРµ СЃСѓ РјРё СЃРµ набрале РґРѕРє сам СЃРµ враћао РЅР° СЃРІРѕС?Рµ место. Зашто С?Рµ РјРѕС? рад хладан? Шта С?Рµ требало РґР° урадим другачиС?Рµ?

РљРѕРґ куће, одлучио сам РґР° РіР° родитељи прочитаС?Сѓ.

Тата СЃРµ СЃРјРµС?ао. „Хладан С?Рµ, као што С?Рµ наставница рекла.“

Мама РЅРёС?Рµ имала коментар.

Зграбио сам РїРёСЃРјРѕ Рё отишао Сѓ СЃРІРѕС?Сѓ СЃРѕР±Сѓ РґР° РіР° оставим.

Р? даље сам Р±РёРѕ збуњен. Нисам могао РґР° схватим зашто С?Рµ РѕРЅРѕ што сам написао било хладно. Р?знервиран, одложио сам РїРёСЃРјРѕ Рё уместо РґР° размишљам Рѕ томе шта сам погрешно урадио, С?едноставно сам заборавио РЅР° њега.




Поглавље 12

Колеџ


Када сам похађао РџРёРјР° РљРѕРјС?унити Колеџ, живео сам СЃР° родитељима Рё браћом Рё сестром. Главни предмет РјРё С?Рµ Р±РёРѕ опште пословање. Бити студент РЅР° колеџу Р·Р° мене С?Рµ било веома узбудљиво. Р–РёРІРѕС‚ РЅР° колеџу РЅРёС?Рµ Р±РёРѕ РїРѕРїСѓС‚ средње школе - већина људи С?Рµ била РЅР° колеџу С?ер СЃСѓ желели РґР° Р±СѓРґСѓ ту. Учио сам вредно, желећи РґР° СЃРµ истакнем. РЎРІРµ СЃРµ вртело РѕРєРѕ РјРѕС?РёС… студиС?Р° Рё очевог хонорарног посла. Сада сам Р±РёРѕ пунолетан.

РЈ ствари, РЅР° почетку колеџа сам РґРёР·Р°С?нирао неколико властитих макета, излио СљРёС…РѕРІРµ репродукциС?Рµ, Рё продао РёС… путем поштанске наруџбе. Један модел С?Рµ Р±РёРѕ Сѓ размери 1/43 лимузине Кадилака РёР· 1959. РіРѕРґРёРЅРµ. Р—Р° то, користио сам постоС?ећи модел РєРѕС?Рё С?Рµ направио РґСЂСѓРіРё произвођач као РѕСЃРЅРѕРІСѓ. РЈР· РїРѕРјРѕС› алата Р·Р° моделовање, претворио сам РєСѓРїРµ РѕРґ РґРІРѕС?Рµ врата Сѓ РѕРЅР°С? РѕРґ четверо. Чак сам направио Рё задњи РїСЂРѕР·РѕСЂ РѕРґ отпада Рё излио репродукциС?Сѓ РѕРґ чисте смоле. РњРЅРѕРіРѕ сам СЃРµ РїРѕРЅРѕСЃРёРѕ РґРёР·Р°С?нирањем, изливањем, Р±РѕС?ењем Рё састављањем модела. Зарадио сам довољно новца РґР° платим већину СЃРІРѕС?РёС… часова РЅР° почетку, иако нисам зарадио довољно РґР° Р±РёС… платио смештаС? Рё СЃРѕР±Сѓ. Два РѕРґ РјРѕС?РёС… модела СЃСѓ СЃРµ нашли РЅР° насловноС? страници Часописа Р·Р° моделе аутомобила, РєРѕС?Рё С?Рµ Р±РёРѕ познат часопис Сѓ послу моделирања Сѓ то време. РћРІРё Рё РґСЂСѓРіРё модели СЃСѓ имали одличне критике Сѓ том часопису.

Такође сам РґРёР·Р°С?нирао Рё направио модел постоља Р·Р° авион СЃР° израелским називом млажњака РЅР° РѕСЃРЅРѕРІРё РєРѕС?Р° С?Рµ носила модел (што С?Рµ направила РґСЂСѓРіР° компаниС?Р°) усправно Сѓ положаС?Сѓ лета. Међутим, продао сам тек неколико постоља, иако СЃСѓ били приказани Сѓ часопису Р·Р° моделирање авиона.




Конец ознакомительного фрагмента.


Текст предоставлен ООО «ЛитРес».

Прочитайте эту книгу целиком, купив полную легальную версию (https://www.litres.ru/pages/biblio_book/?art=63533056) на ЛитРес.

Безопасно оплатить книгу можно банковской картой Visa, MasterCard, Maestro, со счета мобильного телефона, с платежного терминала, в салоне МТС или Связной, через PayPal, WebMoney, Яндекс.Деньги, QIWI Кошелек, бонусными картами или другим удобным Вам способом.



Если текст книги отсутствует, перейдите по ссылке

Возможные причины отсутствия книги:
1. Книга снята с продаж по просьбе правообладателя
2. Книга ещё не поступила в продажу и пока недоступна для чтения